Forum • Labrador fan club

Labradorizuj se na Labrador fan club-u!!!
Ukoliko imate problema na naslovnoj strani,što Vam se cela naslovna stranica pomera sa desna na levo,pokusajte umesto ,,internet explorer'a" da koristite ,,operu" ili ,,mozilla firefox". Nešto više o tome pročitajte u forumu ,,kritike,ideje,pohvale,obavestenja..." u temi ,,savet u vezi sa internet explorer-om".
Hvala na razumevanju.
LFC Team

    PSIHOLOGIJA PASA

    Share

    dita

    Broj poruka: 46
    Godina: 35
    Lokacija: Beograd
    ime psa: Dita
    Datum upisa: 17.09.2008

    PSIHOLOGIJA PASA

    Počalji  dita taj Pet Nov 14, 2008 9:31 pm

    PSIHOLOSKI RAZVOJ STENETA PO FAZAMA - I DEO (od prve do osme nedelje zivota steneta)

    Od trenutka kada se rodi, a po tvrdnjama nekih naucnika cak i ranije, svaka zivotinja je izlozena uticaju okoline koja utice na njeno ponasanje. Zato cemo psiholoskom razvoju stenadi posvetiti paznju od samog njenog rodjenja. Period fizickog razvoja steneta do odraslog psa odvija se neprekidno, a sa njim isto tako i razvoj njegove psihe. Ipak, siguran proces razvoja psihe moze biti povezan sa odredjenim uzrastom i proces sazrevanja zivotinje desava se u etapama. Zbog lakseg razjasnjenja ovaj razvoj je podeljen na sledece faze:

    1. Prva razvojna faza - obuhvata 1. i 2. nedelju zivota steneta
    2. Prelazna faza - obuhvata 3. nedelju zivota
    3. Faza formiranja karaktera - od 4. do 7. nedelje
    4. Faza socijalizacije - od 8. do 12. nedelje
    5. Faza uspostavljanja hijerarhijskog reda - od 13.-16. nedelje
    6. Faza uspostavljanja reda u coporu - od 5.-6. meseca
    7. Faza puberteta - od 6. meseca do polnog sazrevanja psa

    I faza - faza novorodjenja

    Obuhvata prvu i drugu nedelju zivota steneta tokom koje se ono prvenstveno odmara. Ova faza je u stvari samo stanje produzenog nosenja izvan tela majke - neonatalna faza. Ovo potkrepljuje i cinjenica da stenad koja su nosena duze od 63 dana krace prolaze kroz ovu, prvu fazu. Pokreti koje stene izvodi se svode jedino na njihanje glave i puzanje u krug. Obe vrste kretanja mu obezbedjuju da, ako se udalji od majke ili legla, moze lako pronaci put do toplog tela kuje. Stene vizuelno privlaci majcinu paznju na sebe njihanjem glave napred-nazad. Kruzni oblik kretanja steneta stiti ga od prevelikog udaljavanja od legla; ono uvek mora biti sposobno automatski nadje put do njega.

    Kuja vraca svoje potomstvo nazad u leglo noseci ga veoma pazljivo, hvatajuci ga zubima za kozu na vratu. Stene takodje poseduje instinktivan nagon za sisanjem. Gurajuci prednjim sapama majcino vime, a zadnjim se odupiruci o njih, ono stimulise protok mleka. Obe akcije steneta sluze kao masaza za kujino vime, sto dovodi do boljeg lucenja mleka. Ovo "guranje sapama" za mleko ukljucuje ritmicke pokrete prednjim nogama, pa se iz ovog pokreta kasnije razvija pokret podizanja i davanja sape kao gesta podredjenosti.

    Izlucivanje mokrace i izmeta izazvani su majcinim lizanjem predela oko anusa steneta. Ako se leglo uzgaja vestackim putem ovo mora biti uzeto u obzir. Vazno je podrzati prirodan nacin sisanja. Usled toga, tokom vestackog dojenja, stenetu bi trebalo omoguciti ritmicke pokrete sapama - "odgurivanje za mleko", tako sto cemo mu pruziti zamotano cebence ili platno, ili drzati ruku naspram njega. Mala stimulacija analnog predela pomaze izlucivanju mokrace i izmeta. Iako je culo sluha jos nerazvijeno (usi su jos uvek zatvorene) stenci glasno cvile kada osecaju glad ili hladnocu, i na taj nacin salju signale da bi privukli paznju majke. Ocni kapci su jos uvek zatvoreni. U fazi novorodjenja culo mirisa je vec razvijeno, ali ne u potpunosti. Miris kujinog vimena je prvo sto na stene ostavlja jak utisak. Time se dakle objasnjava problem koji se srece kod steneta koje je bilo prirodno hranjeno, a zatim preslo na vestacki nacin ishrane. Miris cucle i bocice je potpuno razlicit od mirisa majcinog vimena. Problem nije povezan sa ukusom vestackog mleka, s obzirom da je culo ukusa tek neznatno razvijeno.

    Prvi sati zivota stenaca su od najveceg znacaja za njihov razvoj. Najbitnije je koliko brzo ce stene potraziti izvor majcinog mleka, koliko ce uopste biti zainteresovano za to, i da li je uopste sposobno da pronadje sisu, uhvati je i pocne da sisa. Neposredno nakon stenjenja biotonus steneta se moze proceniti na osnovu tih karakteristika (pod biotonusom se u psihologiji podrazumeva psihicka zivost jedinke, intenzitet i bujnost psihickog zivota). Samo stenad sa dobrim biotonusom bi trebalo uzeti u obzir za kasniji uzgoj sa ciljem da se i sami dokazu u plodnosti i uzgojnim rezultatima. Razlicita tezina stenadi po rodjenju varira kod zdrave stenadi za nekoliko dana. Veoma teska stenad su cesto apaticna i pokazuju malo zivosti. Procenjivanje i razmatranje biotonusa se pokazalo kao odlucujuci faktor u poboljsanju uzgoja pasa. Bilo bi veoma interesantno to istraziti, ukoliko postoji veza izmedju biotonusa i kasnijeg rada psa na tragu. Moglo bi se predpostaviti da stenad koja brzo pronadju put do majcinog mleka takodje imaju i dobar nos, s obzirom da je pronalazenje povezano sa culom mirisa.

    Uticaj okoline na kasnije ponasanje stenadi je jos uvek veoma mali, s obzirom da su oni iskljucivo pod majcinom brigom. Ako se tokom ove prve faze uradi elektroencefalogram (test pri kome se snimaju mozdani talasi steneta) moze se zakljuciti da ne postoje bitne razlike izmedju stanja dok je stene u snu i dok je budno. Ovo je takodje slucaj i u sledecoj Prelaznoj fazi.

    Kako tokom prve faze stenad traze samo toplotu, masazu, hranu i san, zadatak odgajivaca je da vodi brigu da kuja bude snabdevena svime sto joj je potrebno za nesmetano podizanje legla. Brigom o kuji pobrinuo se i za stenad.

    II faza - prelazna faza

    Odvija se tokom trece nedelje zivota steneta i u njoj pocinje razvoj cula vida i sluha. Posto se oci otvore (izmedju 10. i 15. dana) postoji slaba vidna sposobnost koja se razvija iz dana u dan. Cujne sposobnosti, medjutim, nisu razvijene pre 21. dana, ali krajem ovog perioda stenad vec mogu da razviju na buku, pokazujuci strah. Tokom trece nedelje zivota stenad ce biti sposobna da ustane i hoda, a sada vec mogu da uzimaju i kasastu hranu. Takodje, tokom ove faze, postoji bliska veza samo izmedju steneta i majke, a ne i izmedju samih stenaca.

    III faza - formiranje karaktera

    Faza obuhvata period od 4. do 7. nedelje steneta i zapocinje onog trenutka kada ono postane sposobno da napusti leglo. Mozak steneta se razvio i postao sposoban za ucenje. Stene je spremno za ucenje i svi utisci koje dozivi duboko se utiskuju u mozak. Nikada u zivotu stene nece biti toliko spremno da prima nadrazaje kao sada. Na sta se navikne u ovoj fazi kasnije ce mu kroz ceo zivot biti blisko, ali ono sto ne upozna kasnije ce mu biti neprijatno i tesko prihvatljivo. Tokom ovog perioda stene se prilagodjava prema majci, ali takodje i prema drugim pripadnicima iste vrste i uzrasta, npr. prema braci i sestrama iz legla. Po prvi put se svesno srece i sa covekom.

    Uspostavljanje odnosa sa bracom i sestrama daje osnovu za organizaciju odraslih pasa u coporu koja se dalje nastavlja, a takodje i u odnosu covek-pas. Stvara se osnova za kasnije dobro ili lose podnosenje drugih zivotinja. Tokom ovog perioda stenad su izuzetno osetljiva i vec su sposobna da primaju nadrazaje i formiraju uslovne reflekse.

    Procesi formiranja karaktera koji su pogresni, ili cak izostanu, i dramaticna iskustva koja se dese tokom ovog perioda mogu imati duboke posledice na osnovni odnos psa prema okolini kasnije u zivotu. Duzina trajanja ovog prilagodjavanja predstavljena je u istrazivanju o ponasanju Konrada Lorenza. Ona je opisana kao kratkotrajni proces ucenja tokom "osetljive" ili "kriticne" faze, pri cemu proces prilagodjavanja kasnije ne moze da se ispravi. Kao primer navode se mlade sive guske koje prate prvo zivo bice koje ugledaju posto se izlegu. Obicno je to majka, ali ako je covek one ce se prilagoditi i pratiti njega. Iz razlicitih razloga ovo nije jasno i cvrsto definisano kod sisara kao sto je kod ptica. Kod pasa takodje prilagodjavanje se ne ogleda samo kroz culo vida, vec i mirisa, a fizicki, vizuelni i slusni kontakt su neophodni. Najveca vaznost se moze pridati osecaju mirisa i fizickom kontaktu. Ovo je apsolutno neophodno pri odgajanju stenadi. Istrazivanja kod pasa do danas su pokazala da je stencima u fazi prilagodjavanja neophodan stalan kontakt sa ljudima da bi ih usvojili kao drugi tip svoje vrste. Samo vidjanje coveka nije dovoljno. Prvi i osnovni kontakt bi trebali da budu fizicki i preko cula mirisa. Stenetu se mora pruziti mogucnost da onjusi i dodirne osobu sa ciljem da mu se prilagodi. Ucestalost i duzina ovih kontakta odredice koliko ce biti velika sposobnost socijalizacije psa kasnije. Prema tome, na ovu crtu karaktera se moze uticati preko odgovarajuceg kontakta sa stencima tokom faze prilagodjavanja.

    Ako stene srece samo jednu osobu, na primer odgajivaca, ono ce kasnije biti stidljivo prema strancima. Sto vise osoba stene sretne tokom faze prilagodjavanja dozivece vise fizickih, vizuelnih i mirisnih kontakata, a time ce biti otvorenije prema ljudima kasnije u zivotu. Drugim recima, tokom ove faze covek treba da posveti mnogo paznje stenetu, tj. treba da se igra sa njim. Ovo bi uvek trebalo da radi nekoliko ljudi, sa ciljem da se poveca socijalizacija koja ce doprineti da prilagodjavanje nepoznatoj okolini kasnije bude lakse. Obuka ove vrste je veoma uspesna i jednostavna do osme nedelje zivota steneta, kada se ono krece ili puzi prema ljudima onog trenutka kada se pojave, na taj nacin pokazujuci pozitivnu reakciju. U fazi razvoja posle osme nedelje treba obratiti paznju na izbegavanje ili bezanje steneta od nepoznatih ljudi kada udju u stenaru ili u sobu.

    Dakle, zadatak odgajivaca je da stencima omoguci sto vise kontakta sa ljudima - socijalizaciju sa covekom, ne samo sa odgajivacem i njegovim pomocnicima, vec sa sto vise razlicitih osoba. Ne smemo zaboraviti ni na decu, jer cesto srecemo odrasle pse koji su apsolutno mirni i ne reaguju na odrasle osobe, ali se panicno plase dece, beze od njih ili ih izbegavaju. Uzrok je u nedostatku upoznavanja sa decom u ovoj fazi. Ona u ovoj fazi smeju i treba da se igraju sa stencima, da ih uzimaju iz legla, odvode na usamljeno mesto i upoznaju sa novim stvarima, naravno, na odgovarajuci nacin i ne predugo. Sve cemo se manje baviti celokupnim leglom, a sve vise stenetom pojedinacno, i to tako da ga odvedemo na mesto gde ga nece nista uznemiravati. Trazicemo od steneta da nesto ucini, ali bez ikakve prisile. Igracke treba cesto menjati, jer i one dovode do novih iskustava. Sa svakom igrom je povezano neko ucenje. Sada se polazu osnove za kasniju saradnju sa covekom. Kroz igru pas ce osetiti sigurnost i radost u saradnji sa partnerom druge vrste, sto ce se mnogo meseci kasnije opisati kao volja i veselje za rad. Ipak treba paziti da sve bude prilagodjeno stupnju razvoja steneta i bez preterivanja. Evo i nekih uputstava, kako bi se sto manje gresilo:

    Arrow Sa pojedinim stenetom smeju se baviti samo osobe (odrasli i deca) koje su primile uputstva od odgajivaca, a po potrebi i pod njegovim nadzorom.

    Arrow Stene treba da se nalazi daleko od majke i brace, u okolini siromasnoj nadrazajima koji bi mogli da mu odvrate paznju od pojedinog coveka ili predmeta. Po mogucnosti treba ga voditi na razna "igralista".

    Arrow Ove "casove obuke" ne treba odrzavati pre pete nedelje. Mogu se odrzavati dnevno, ali se dobri rezultati postizu i kod obuke dva puta nedeljno.

    Arrow Igra ne bi trebalo da traje duze od petnaest do trideset minuta, a nakon toga treba vratiti stene u leglo. Ne sme se primenjivati nikakva sila. Odustacemo od svega sto ne uspe da zainteresuje i oraspolozi stene.

    Arrow Treba paziti da predmeti koji se upotrebljavaju za igru sa stenetom ni u kom slucaju ne mogu da ga povrede. Trebalo bi ih cesto menjati i nastojati da osim vidnih i opipnih izazovu i slusne nadrazaje.

    Arrow Ovakve "casove obuke" bi trebalo odrzavati sve do predaje steneta novom vlasniku.

    Naravno, svako ko drzi veliki broj kuja za odgoj ne moze posvetiti veliki deo svog vremena svakom stenetu ponaosob. Stoga stene zanemaruje prilagodjavanje coveku. Sam po sebi, ovaj razlog je dovoljan da se ogranici broj kuja u odgajivacnici. Na osnovu vec pomenutih cinjenica, greska pri umanjenom kontaktu sa razlicitim osobama i odgoj nepoverljivog psa mora se izbeci. Spremnost psa da uspostavi kontakt je osnovni uslov za kasniju obuku. Ukoliko je kontakt sa covekom kompletno ili delimicno izostavljen tokom ove faze, prilagodjavanje prema coveku ne moze biti ostvareno, ili je nepotpuno, i ponasanje takvih pasa prema ljudima je nepoverljivo ili cak neodobravajuce. Ovakvo ponasanje se dugo zadrzava i tesko se moze promeniti. Mora se shvatiti da veliki broj pasa za koje se kaze da su nepoverljivi, ili panicno ujedljivi, duguje svoje nenormalno ponasanje nedostatku kontakta sa ljudima u toku faze prilagodjavanja. Nezavisno od naslednog faktora psa, koji se nasledjuje podjednako od oba roditelja, majka ima veliki uticaj zahvaljujuci stalnom kontaktu sa stenetom tokom prvih osam nedelja zivota, stoga njeno ponasanje utice na osnovno ponasanje steneta. Time se objasnjava zasto kuja vise odredjuje prirodu svog potomstva nego muzjak.

    Pravilo koje ne smemo zaboraviti u ovoj fazi glasi: stene ce nauciti bilo sta ukoliko mu odgajivac ne pruzi priliku da nauci odredjene stvari. Mogle bi se, dakle, stvoriti nepozeljne navike i cvrsto usaditi. One se cesto ispolje mnogo kasnije, u vidu neprijatnih teskoca kod drzanja psa.

    Pri testiranju stenadi elektroencefalogramom u ovoj fazi, prvi put se zapazaju razlike izmedju budnog stanja i sna; tokom sedme nedelje snimci su veoma slicni onima kod odraslih pasa.

    U sledecem tekstu bice opisane naredne faze razvoja psihe steneta koje se obicno odvijaju kod novog vlasnika psa. Pri pisanju teksta koriscena je knjiga Ursa Ochsenbeina "Odgoj i skolovanje pasa".


    U

    jasmina79

    Broj poruka: 1381
    Godina: 35
    Lokacija: Bihac,BiH
    ime psa: Dante
    Datum upisa: 26.09.2008

    Re: PSIHOLOGIJA PASA

    Počalji  jasmina79 taj Sub Nov 15, 2008 10:06 pm

    Hvala vam na tekstu!Jedva cekam nastavak.Nikad nisam bila u prilici ovako detaljan opis psiholoskog razvoja steneta.Vidim da ima puno vaznih stvari koje imaju uticaj na kasniji period u zivotu psa.

    johnyAstor
    Admin

    Broj poruka: 1703
    Lokacija: Lazarevac - Valjevo
    ime psa: Astor
    Datum upisa: 13.09.2008

    Re: PSIHOLOGIJA PASA

    Počalji  johnyAstor taj Ned Nov 16, 2008 3:55 pm

    pa to je nas veterinar..... Very Happy Very Happy


    _________________
    Covek ne zna da i psi imaju osecanja!!!

    jasmina79

    Broj poruka: 1381
    Godina: 35
    Lokacija: Bihac,BiH
    ime psa: Dante
    Datum upisa: 26.09.2008

    Re: PSIHOLOGIJA PASA

    Počalji  jasmina79 taj Ned Nov 16, 2008 10:39 pm

    Najbolji Very Happy

    dita

    Broj poruka: 46
    Godina: 35
    Lokacija: Beograd
    ime psa: Dita
    Datum upisa: 17.09.2008

    Re: PSIHOLOGIJA PASA

    Počalji  dita taj Uto Nov 18, 2008 11:37 am

    Hvala, hvala nastavak sledi uskoro

    TyKy

    Broj poruka: 801
    Godina: 26
    Lokacija: Podgorica
    ime psa: REA
    ime psa: IGNIS, KALIOPI
    Datum upisa: 13.09.2008

    Re: PSIHOLOGIJA PASA

    Počalji  TyKy taj Uto Nov 18, 2008 4:59 pm

    Cekamo! A ovaj prvi dio je odlican!

      Sada je Uto Sep 02, 2014 5:13 am